U šo­ping cen­tru ,Mol of Mon­te­ne­gro u Pod­go­ri­ci po­sje­ti­o­ci su pret­hod­nog vi­ken­da bi­li u pri­li­ci da uži­va­ju u pre­zen­ta­ci­ji ra­do­va sta­rih za­na­ta.
Ma­ni­fe­sta­ci­ja ,,Sa­jam sta­rih za­na­ta”, u or­ga­ni­za­ci­ji kom­pa­ni­je Đo­ko­vić, oku­pi­la je dva­de­se­tak iz­la­ga­ča, a po­sje­ti­o­ci su mo­gli da po­gle­da­ju ka­ko se na tra­di­ci­o­na­lan na­čin iz­ra­đu­je cr­no­gor­ska no­šnja, du­bo­rez u dr­ve­tu, na­mje­štaj od pru­ća, na­kit, kao i broj­ni dru­gi pred­me­ti iz obla­sti sta­rih za­na­ta i do­ma­će ra­di­no­sti. Po­seb­no mje­sto me­đu iz­la­ga­či­ma ima­li su pred­me­ti iz­ra­đe­ni od ma­sli­no­vog dr­ve­ta, kao i su­ve­ni­ri sa cr­no­gor­skim mo­ti­vi­ma.
– Na na­šem štan­du su svi pro­iz­vo­di ko­ji ima­ju upo­treb­nu vri­jed­nost, pre­po­zna­tlji­vi, auten­tič­ni, cr­no­gor­ski, do­ma­ći, na­ši...Svi pro­zvo­di su obič­no sa mo­ti­vi­ma sa cr­no­gor­ske žen­ske i mu­ške no­šnje. Pr­ven­stve­no, to su bo­ce ko­je iz­ra­đu­je­mo su­prug i ja, pre­svla­če­ći ih u cr­no­gor­sku no­šnju. Ma­šin­ski vez je ob­ra­da, a ru­ka je fi­niš. Njo­me se i po­či­nje i za­vr­ša­va sve – ka­za­la je Ja­dran­ka Pi­vlja­nin iz Bu­dve. Ona je do­da­la da su svi pro­iz­vo­di na nje­nom štan­du iz­ra­đe­ni od li­je­pih ma­te­ri­ja­la, čo­je i pli­ša.
– Ni­ka­da ne ra­di­mo sa­mo jed­nu stvar, uvi­jek se ra­di se­rij­ski. U sva­kom slu­ča­ju, ovaj rad od­u­zi­ma pu­no vre­me­na, na­ro­či­to ako ste mu po­sve­će­ni. Ovo ni­je naš ho­bi, već na­ša bor­ba za op­sta­nak – ka­za­la je Ja­dran­ka Pi­vlja­nin. Do­da­je da iako ra­de već go­di­na­ma, po­treb­no je stal­no usa­vr­ša­va­nje i po­ve­ća­va­nje obi­ma i že­lja.
– In­te­re­so­va­nje je za­do­vo­lja­va­ju­će, sva­ke go­di­ne do­da­je­mo po ne­što no­vo, ima­ju­ći u vi­du da sve stva­ri ko­je iz­ra­di­mo ima­ju upo­treb­nu vri­jed­nost. Me­ni je dra­go ka­da se lju­di in­te­re­su­ju, za­sta­nu i di­ve se. Mi smo je­di­ni u Cr­noj Go­ri ko­ji ra­di­mo kom­plet i no­šnje i su­ve­ni­re – ka­za­la je Pi­vlja­nin. Na pi­ta­nje ka­ko su ona i su­prug od­lu­či­li da se ba­ve ovim po­slom od­go­vo­ri­la je ,,ne­vo­lja je naj­bo­lji sa­ve­znik”.
– Osta­je­te bez po­sla, do­la­zi­te iz dru­ge sre­di­ne, mo­ra­te se sna­la­zi­ti, mo­ra­te ži­vje­ti i ta­ko je sve po­če­lo – ka­za­la je Pi­vlja­nin za ,,Dan”, do­da­ju­ći da ne tre­ba od­u­sta­ja­ti.
Cilj or­ga­ni­za­to­ra saj­ma je una­pre­đe­nje sta­rih za­na­ta, ču­va­nje od za­bo­ra­va ovih drev­nih vje­šti­na, ali i smje­r­ni­ca oni­ma ko­ji­ma bi ovi za­na­ti mo­gli bi­ti ži­vot­no opre­dje­lje­nje.
– Iz­ra­đu­jem pro­iz­vo­de od su­vog ma­sli­no­vog dr­ve­ta ko­ji ima­ju ukra­snu i upo­treb­nu vri­jed­nost. Ci­je­ne se kre­ću od par eura do 50 eura, a sve to za­vi­si od pro­iz­vo­da i od sta­ro­sti dr­ve­ta. Ka­da je u pi­ta­nju iz­ra­da, naj­vi­še vre­me­na uzme pe­ri­od za oda­bir ko­ma­da od ko­ga se pra­vi ne­ki pred­met. Ma­sli­no­vo su­vo dr­vo sklo­no je pu­ca­nju, pa ta­ko ako se na nju na­i­đe pri­li­kom ob­ra­de ne­mo­gu­će je taj pred­met is­ko­ri­sti­ti – ka­zao je Go­lub Ke­ko­vić iz Su­to­mo­ra, je­dan od iz­la­ga­ča. On je do­dao da do dr­ve­ta do­la­zi do­sta te­ško.
– Uglav­nom ko­ri­stim dr­vo za ogrev. Od jed­nog ku­bi­ka ko­ji pla­ćam od 50 do 60 eura mo­že se is­ko­ri­sti­ti ot­pri­li­ke 15 od­sto. Osta­lo je ne­u­po­tre­blji­vo. In­te­re­so­va­nje po­sto­ji, a za­in­te­re­so­va­ni su ka­ko stran­ci, ta­ko i na­ši gra­đa­ni. Ma­sli­no­vo dr­vo ima iz­u­zet­nu tek­stu­ru i to ša­re­ni­lo ko­je ni sli­kar ne mo­že da na­sli­ka – ka­zao je Ke­ko­vić.
Iz­la­gač iz Pod­go­ri­ce Zo­ran Vuk­sa­no­vić na saj­mu sta­rih za­na­ta pred­sta­vio je pred­me­te od dr­ve­ta, od ko­jih su upe­ča­tlji­vo mje­sto za­u­zi­ma­le sto­lo­va­če.
– Pri­li­kom iz­ra­de sto­lo­va­če, od­no­sno gar­ni­tu­re, po­treb­no mi je de­se­tak da­na. Nju či­ne če­ti­ri sto­lo­va­če i tr­pe­za. Ka­da su u pi­ta­nju ta­nji­ri mo­gu da na­pra­vim de­se­tak dnev­no. Is­klju­či­vo ko­ri­stim su­vo dr­vo, bu­kvu, ja­sen, ma­sli­nu, mur­vu i to­me slič­no. Uži­vam u ra­du i ovaj po­sao ra­dim iz lju­ba­vi – ka­zao je Vuk­sa­no­vić za ,,Dan”. Do­da­je da se lju­di ve­o­ma in­te­re­su­ju za nje­go­ve pro­iz­vo­de, ali da je ku­pov­na moć sla­ba.
Je­dan od naj­sta­ri­jih iz­la­ga­ča na caj­mu bio je i se­dam­de­se­to­go­di­šnji Nik­ši­ća­nin Va­silj Đur­ko­vić, či­ji štand su kra­si­le gu­sle ra­znih ve­li­či­na.
– Za iz­ra­du jed­nih gu­sa­la po­treb­no mi je od 10 do 15 da­na i to za­vi­si od ve­li­či­ne, a što se ci­je­na ti­če one va­ri­ra­ju od 20 do 160 eura. Me­đu­tim, in­te­re­so­va­nje je ve­o­ma sla­bo – ka­zao je Đur­ko­vić. Nje­gov ko­le­ga Mi­le­ta Ba­bo­vić iz Be­ra­na iz­ra­đu­je po­su­de i su­ve­ni­re od dr­ve­ta, na sta­rin­ski na­čin, a ko­ji su upo­treb­ne i estet­ske vri­jed­no­sti.
– In­te­re­so­va­nje je osred­nje. Pro­la­ze sit­ni­je stva­ri do pet eura, a sve pre­ko te­že. Ovim ho­bi­jem se ba­vim odav­no i mo­gu re­ći da je ovo naj­zdra­vi­je po­su­đe. Vi zna­te da je med pre­po­ruč­lji­vo je­sti sa­mo dr­ve­nom ka­ši­kom – ka­zao je Ba­bo­vić.A.Ć.

Od ho­bi­ja do pro­da­je
Ba­vlje­nje sta­rim za­na­ti­ma iz­i­sku­je pu­no lju­ba­vi. Ako ne­što istin­ski vo­li­te on­da vam ne mo­že bi­ti te­ško da bi­lo šta ura­di­te. Ta­da za­bo­ra­vi­te i na vri­je­me. Mo­ram re­ći da mi je ovo ho­bi. U po­čet­ku sam kre­nu­la da iz­ra­đu­jem pred­me­te či­sto za se­be, a ka­sni­je sam to ma­lo pro­ši­ri­la i na pro­da­ju. Ko­ri­stim akril­ne bo­je, akril­ni li­je­pak, lak... Ci­je­ne se na mom štan­du kre­ću od dva do 15 eura u za­vi­sno­sti da li je u pi­ta­nju tac­na, ku­ti­ja i ta­ko da­lje. Sve ove stva­ri se mo­gu ko­ri­sti­ti i kao su­ve­ni­ri i kao pred­me­ti ko­ji se sa­svim nor­mal­no mo­gu ko­ri­sti­ti u ku­ći – ka­za­la je za ,,Dan” Ja­dran­ka To­ma­še­vić iz Pod­go­ri­ce.